Предраг Девеџић рођен је 19. марта 1930. године у Врању као четврто дете Дане и Александра Девеџића, апотекара. Кад се Пеђа родио, породица се одселила у Скопље где борави до 1939. године. Потом се враћа у своје родно место, Врање, јер је тадашња политичка ситуација наговештавала рат. Пеђа је основну школу похађао у Скопљу и Врању. Окупација је омела његово даље школовање. Успео је некако да заврши два разреда Гимназије у Јагодини. Осим Јагодине и Лебана, села Бучумет и Умчари су била места у којима је Пеђа са породицом боравио за време рата. Били су принуђени да често мењају место становања.
Прве дане рата и окупације, Пеђа је са породицом дочекао у Врању. Као дете, поред старијег брата Душана, студента, био је у прилици да се упозна са напредним омладинцима Врања, који су често у кући Александра одржавали састанке. Пеђа је схватио значај тих догађаја што је било пресудно за његово опредељење. Рано се упознао са борбом омладинаца које је волео. Прво време окупације провео је у Врању, одатле са са породицом преселио у Лебане одакле је његов брат отишао у партизане. Ту је стекао прва сазнања о могућностима борбе са непријатељем и о револуцији. Патње, које је донео рат, прекинуле су његово безбрижно детињство. Лебане је ослобођено 10. новембра 1941. године, али за кратко време. По повратку непријатеља у Лебане, Пеђа са породицом одлази на ослобођену територију и настањује се у селу Бучумет.
Почетком 1942. године са родитељима одлази у Јагодину где наставља школовање. Био је добар ђак. Школу је у датим околностима похађао без довољно воље и залагања, а бавио се и сликарством. У тренуцима када је живео у свету боја и разигране дечије маште, говорио је како може да носи пушку. Волео је да чита, био је дружељубив и веома вољен међу друговима.
После мучног покоља који су извршили четници у Јагодини, Пеђина породица одлази у Умчаре, недалеко од Смедерева. Пеђа је често оцу помагао у апотеци. Партизанима су слали санитетски материјал. Ту је одлучио да иде у партизане.
Једног јутра у кратким панталонама и са ђачком капом на глави, Пеђа је отишао тамо где му је био и брат. Сан му се остварио. Родитељи нису више ништа занли о Пеђи. Прва и једина вест која је стигла до његових родитеља, била је да је храбро погинуо као пушкомитраљезац код села Лаћарка. Догодило се то новембра 1944. године. Био је борац 21. дивизије, 31. српске бригаде, првог батаљона, 2. чете којом је командовао Лаза Поповић.
Храбро је пао у борби у 15. години живота. За слободу и домовину жртвовао је тек започети живот у цвету своје младости. Одмах после погибије сахрањен је у селу Лаћарку, код Сремске Митровице. Наша школа је организовала пренос посмртних остатака из Лаћарка у Врање 15. марта 1965. године.
Пеђин гроб на Дан школе сваке године ученици оките цвећем, положе венац и евоцирају успомене из кратког, али садржајног живота храброг дечака, борца за слободу и мир.
МЛАДИ ИСТОРИЧАРИ