Врањска Бања се налази на Југу Србије, дванаест километара југоисточно од Врања на надморској висини од 400 метара. Помиње се још у повељи краља Душана из XIV века којом он потврђује „прилог свог властелина Маљушата сина Балдованова Богородици Хиландарској“. У близини Бање, изнад садашње цркве Светог Илије на десној страни реке Бањштице а у близини Мале реке, налазе се трагови средњевековног града Изома. Бања је за време турака била разорена и опустошена (1412 године) а након тога обновљена. Падањем под турску власт долази до стагнације у културном и привредном развоју до потпуног заустављања а са временом и до исељавања становништва. Турци су Бању називали Илиџом и користили њене термалне изворе. Након ослобадања од турака долази до развоја Бање која у том периоду добија назив Врањска Бања по варошици у чијој се близини налазила. Од тада креће њен успон, прекидан ратовима који су се на овим просторима дешавали прилично редовно али и лошом политиком локалне власти која је у појединим периодима наносила више штете него поједини ратови.

Данас Врањска Бања представља неразвијено место на Југу Србије, са око 6000 становника, уништеном привредом и неслућеним потенцијалом за балнеолошки туризам. Најтоплији извори минералне воде у Европи са температуром воде на површини од 96°Ц који уз искоришћење постојеће инфраструктуре и додатних улагања може представљати атрактивну дестинацију како за лечење постреуматских стања и низа других обољења тако и за припрему спортиста или једноставно пријатан кутак за одмор и рекреацију.

Историја

До 1965. године ово насеље је седиште Општине Врањска Бања коју су чинила насељена места: Бабина Пољана, Бујковац, Црни Врх, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива Феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Превалац, Првонек, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Врањска Бања. После укидања општине, подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Врање, а након што је Врање добило статус града, Врањска Бања поново је постала општина. Врањска Бања је најтоплија бања у Европи. Ова градска општина је правно настала изменом Статута Града Врања 10. новембра 2010. године, а који је усвојен на Скупштини града Врања 28. децембра 2010. године. У наредном периоду следи конституисање свих органа власти Градске општине. Статутом Града Врања одређено је која насељена места чине Градску општину Врањска Бања. Покушаји формирања Општине Врањска Бања трају од њеног укидања 1965. године, али су сви покушаји били безуспешни. Доношењем најновијег Закона о територијалној организацији Републике Србије 27. децембра 2007. године некадашња Општина Врање је добила статус града па је тако добијена могућност за формирање општине Врањска Бања као Градске општине града Врања. Нова Градска општина Врањска Бања обухвата сва насеља која је имала до њеног укидања 1965. године, а то су: Врањска Бања (као насеље градског типа), Бабина Пољана, Бујковац, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива Феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Првонек, Превалац, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Црни Врх.

Културни живот

Период пре другог светског рата

Врањска Бања је од давнина била центар разних културних дешавања. У току целе сезоне у Бањи су непрестано радиле позоришне групе са различитим репертоарима. Извођена су драмска дела из српске књижевности „Коштана“, „Хасанагиница“, „Зона Занфирова“,“Покондирена тиква“. У предратном периоду у Ресторану „Босна“ глумио је и познати уметник Петре Прличко. Хонорар од публике су добијали у виду добровољног прилога, а својим програмом су наступали у свим бањским хотелима. „Феник“,чардак од дрвених греда, покривен црепом, био је на месту где се данас налази Споменик палим борцима 1941-1945. Бањски државни оркестар је, сваког јутра од седам до осам сати, са „ Феника“ свирао Будилицу, од 11 до 12 сати пред Државним хотелом ,а поподне од 17 до 19 сати у парку. Културни живот је употпуњаван и фолклорним играма где су се посебно истицале Косара Стојановић и Добрила Стошић Јоксић.У Бањи је 1937. године певала Радојка Живковић. На почетку 20. века у Врањској Бањи је певала чувена певачица Малика Јеминовић. Циганка неописиве лепоте, сан свих мушкараца у овом делу Србије.Била је надалеко позната као Борина Коштана.Удата за Асана у циганској махали на десној обали Бањштице, није ишла да проси као друге Циганке ,већ је својом песмом дочекивала виђене Врањанце и богаташе. Стални гост Бање био је чувени књижевник Бора Станкивић.Малика је певала пред Бориним уздахом „Е Коштан мори“.Њено певање побудило је интересовање многих музиколога . Миодраг Васиљевић ,музиколог ,у два наврата слушао је Коштану како пева. После велке молбе, успео је да забележи неке песме : „Хаџи-Гајка“,“Што си, Лено“,“Жали, дико“, „Славуј пиле“,“Из Бању иде „ и др. Малика Јеменовић Коштана своје последње дане провела је као певачица у вили „Босна“. Коштана је преминула 1948.године. Остало је у сећању само присно другарство Циганке са Бором Станковић и речи великог књижевника: „Слушај,ти бре Коштана, ти си џилитала за љубав бакшиша ,певала и старом и младом, и аги и раги, а ја сам од тебе направио анђела и песму – девојку“. Умрла је Малика, али не и песма у њеној кући. Њени унуци и параунуци су у другој половини 20. века били најбољи певачи врањског мелоса.

Демографија

У насељу Врањска Бања живи 4437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,9 код мушкараца и 36,1 код жена). У насељу има 1719 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.